BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//St. Luke - ECPv6.16.3//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:St. Luke
X-ORIGINAL-URL:https://serbianchurchdc.org
X-WR-CALDESC:Events for St. Luke
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:America/New_York
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20240310T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20241103T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20250309T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20251102T060000
END:STANDARD
BEGIN:DAYLIGHT
TZOFFSETFROM:-0500
TZOFFSETTO:-0400
TZNAME:EDT
DTSTART:20260308T070000
END:DAYLIGHT
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:-0400
TZOFFSETTO:-0500
TZNAME:EST
DTSTART:20261101T060000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=America/New_York:20251203T170000
DTEND;TZID=America/New_York:20251203T180000
DTSTAMP:20260612T192440
CREATED:20251201T040854Z
LAST-MODIFIED:20251201T040903Z
UID:10000607-1764781200-1764784800@serbianchurchdc.org
SUMMARY:Great Vespers with the Blessing of the Loaves +++ Вечерње са петохљебницом
DESCRIPTION:
URL:https://serbianchurchdc.org/calendar/great-vespers-with-the-blessing-of-the-loaves-%d0%b2%d0%b5%d1%87%d0%b5%d1%80%d1%9a%d0%b5-%d1%81%d0%b0-%d0%bf%d0%b5%d1%82%d0%be%d1%85%d1%99%d0%b5%d0%b1%d0%bd%d0%b8%d1%86%d0%be%d0%bc-4/2025-12-03/
LOCATION:Saint Luke Serbian Orthodox Church of Washington\, DC\, 10660 River Road\, Potomac\, MD\, 20854\, United States
ATTACH;FMTTYPE=image/webp:https://serbianchurchdc.org/wp-content/uploads/2025/11/Vespers-with-Petohljebnica.webp
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=America/New_York:20251202T170000
DTEND;TZID=America/New_York:20251202T180000
DTSTAMP:20260612T192440
CREATED:20251201T045443Z
LAST-MODIFIED:20251201T045501Z
UID:10000899-1764694800-1764698400@serbianchurchdc.org
SUMMARY:Akathist +++ Акатист
DESCRIPTION:
URL:https://serbianchurchdc.org/calendar/akathist-%d0%b0%d0%ba%d0%b0%d1%82%d0%b8%d1%81%d1%82/
LOCATION:Saint Luke Serbian Orthodox Church of Washington\, DC\, 10660 River Road\, Potomac\, MD\, 20854\, United States
ATTACH;FMTTYPE=image/webp:https://serbianchurchdc.org/wp-content/uploads/2025/11/Saint-Luke-Logo-Square.webp
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20251202
DTEND;VALUE=DATE:20251203
DTSTAMP:20260612T192440
CREATED:20251201T041612Z
LAST-MODIFIED:20251201T041641Z
UID:10000628-1764633600-1764719999@serbianchurchdc.org
SUMMARY:St. Porphyrios of Kavsokalivia - Свети Порфирије Кавсокаливит
DESCRIPTION:Saint Porphyrios (Bairaktaris) was born in 1906 with the name Evangelos in Evoia\, Greece\, in the small village of Agios Ioannis (Saint John). As a child he tended to the sheep in the hills\, and it is there that he first read the life of Saint John the Hut-Dweller (Commemorated January 15th) which planted the desire of monasticism in his heart. The spark lit by Saint John was fanned when at the age of seven he overheard a conversation about the divine beauty of the Holy Mountain. Eventually he stowed away on a boat to Thessalonica\, hoping from there to reach Mount Athos. \nOn the evening after his arrival\, a group of monks gathered at the harbor to take the boat to Mount Athos. One of them noticed the young Porphyrios and asked him where he was going. Porphyrios told the monk that he was going to the Holy Mountain\, but lied about the reason as to why. The monk\, seeing through this\, told Porphyrios to tell any inquirers that he was his nephew and that his mother had passed away\, for otherwise he would not be allowed on the mountain since he was still a child. \nThe monk\, whose name was Panteleimon\, became his spiritual father and brought him to Kavsokalyvia\, a small skete where Panteleimon lived with his brother\, the Priest Ioannikos\, as fellow monastics. The young Porphyrios loved to carry out the virtue of obedience to his elders\, at times being tested by them without even knowing it. When he was fourteen\, his elder asked Porphyrios what he was planning to do with his life. The young man told him that he wished to stay on the Mountain. Two or three years later\, Porphyrios was tonsured with the name Nikitas. \nOnce\, being obedient to one of his elders against the wishes of the other\, Porphyrios went out on a rainy day to collect snails. After hours of filling his sack\, and burdened by the wind and cold\, Porphyrios found himself suddenly caught in a rockslide and was buried up to his knees. Crying out to the Theotokos he was miraculously delivered\, but having suffered badly he developed pleurisy and had to leave Mount Athos to seek medical treatment. The elder who told him to collect the snails profusely apologized\, and personally saw Porphyrios off of Mount Athos\, kissing him on the forehead in tears. \nPorphyrios returned to the village of Agios Ioannis in Evoia where he reunited with his family. He stayed at the monastery of Saint Haralambos\, which was near the village Avlonari\, until he recovered. his good reputation as a faithful and obedient monk quickly spread and thus caught the attention of the Bishop Fostinis of Kymi. He began to visit Porphyrios frequently\, and with the aid of Archbishop Porphyrios III of Sinai (from whom Porphyrios was given his final name)\, ordained the young monk a deacon and then a priest. Two years later he was made a confessor and would at times hear confessions for multiple days at a time without sleep or food. \nHis next major ministry was serving as the Chaplain at the Polyclinic Hospital in Athens for roughly 33 years (1940-1973). It was through the well-known Professor of Canon Law\, Amilkas Alivizatos\, that Porphyrios was assigned to the Church of Saint Gerasimos which was associated with the hospital. During this time he helped many patients spiritually by acting as their father confessor. In addition to his hospital duties\, he helped to renew the Church of Saint Nicholas in Kallisia\, often having recourse to it during the night to pray by himself or with family. \nHowever\, Porphyrios had still been unable to fulfill another dream he shared with his family: founding a monastery. After years of searching\, he bought some land upon the top of a hill in Milesi where he later founded The Holy Monastery of the Transfiguration. He remained there for many years before returning to his old cell on Mount Athos where he spent his last years. He departed this life on December 2nd\, 1991. Porphyrios was declared a saint by the Ecumenical Patriarchate on November 27th\, 2013. \nSource: https://www.goarch.org/chapel/saints?contentid=2496           12/14/20 \n+++ \nБлажени старац Порфирије рођен је 7. фебруара 1906. године у селу Свети Јован Каристија у близини Аливерије. Његови родитељи су били сиромашни али побожни земљорадници. Отац му се звао Леонида Бајрактарис\, а мајка Јелена\, кћи Антонија Ламброса. \nНа крштењу је добио име Евангелос и био је друго од петоро деце својих родитеља. Школу у свом селу похађао је само две године. Учитељ му је већином био болестан\, и деца су веома мало научила од њега. Гледајући ту сиромаштину\, мали Евангелос је напустио школу; радио је на породичном имању и чувао оно мало стоке што су имали. Радио је од своје осме године. Ради боље зараде\, још тако млад прихватио се посла најпре у оближњем руднику угља\, а затим у бакалници у Халкиди и у Пиреју. \nОтац га је научио Молебном канону Пресветој Богородици и свему што се тиче наше вере\, а што је и сам знао. Као дете\, Евангелос се брзо развијао. Причао нам је и сам да се почео бријати од своје осме године. Од најранијег узраста био је озбиљан\, марљив и ревностан\, и изгледао је старији од својих вршњака. \n Монашки призив \nДок је чувао овце\, али и док је радио у бакалници\, сричући је читао житије светог Јована Каливита; тако је осетио жељу да следи пример овог подвижника. Много пута кретао је пут Свете Горе\, али се из разних разлога враћао кући. Коначно\, кад му је било дванаест година\, са одлучном жељом да стигне куд је намерио\, он поново крене на пут. Господ благослови његов наум\, и он дође на Свету Гору. \nГоспод\, Који промишља о свему и управља нашим животом\, тако је уредио ствари да на броду који је пловио од Солуна до Свете Горе\, Евангелос сретне свог будућег старца\, јеромонаха и духовника Пантелејмона. Овај га још на броду прими у своју духовну заштиту; пошто улаз на Свету Гору није био дозвољен малолетницима\, духовник га представи као свог нећака и тако га уведе. \nЊегов старац\, отац Пантелејмон\, одвео га је до Кавсокаливије\, до испоснице Светог Георгија\, у којој се подвизавао са својим братом по мајци\, оцем Јоаникијем. У тој испосници раније се подвизавао и добрознани монах преподобни хаџи-Георгије. \nТако је отац Порфирије истовремено добио два духовника; према обојици је имао крајњу\, беспоговорну и радосну послушност. Ревносно се предао добровољном подвигу\, а жалио се само на то што његови духовници нису од њега тражили још већи подвиг. Нису нам довољно познате његове духовне борбе јер нам о њима није говорио. На основу штурих Старчевих речи\, упућених само неколицини духовне деце\, можемо закључити да је његов подвиг био непрестан\, напоран\, радостан и тежак. Ходао би\, на пример\, бос по снегу и по каменитим стазама. Спавао је врло мало\, и то на поду\, покривен само једном плахтом\, и покрај отвореног прозора чак и кад је падао снег. Наг од појаса навише\, правио је много метанија да га не би савладао дремеж. Бавио се дрводељем\, секао дрва\, сакупљао пужеве\, на леђима теглио земљу из велике даљине како би на кршевитом терену око испоснице Светог Георгија направио врт. За све то време\, сабирао је своју пажњу на читања и тропаре из светих служби и учио их напамет. Штавише\, пошто је\, приликом обављања рукодеља\, наизуст понављао свештена Јеванђеља\, у његов ум се није могла уселити испразна и рђава помисао. По властитим речима којима је описивао свој тадашњи живот\, био је „вечно у покрету“. \nОсновно и најзначајније обележје његовог подвига није био само телесни напор\, него свеобухватна послушност старцу\, апсолутна зависност од њега\, потпуно нестајање његове воље у вољи старчевој; преданост старцу препуна љубави\, поверења и дивљења\, поистовећивање са њим. У томе је тајна\, у томе је кључ; овде откривамо оно што је суштинско и што је значајно. \nТако је овај необразовани дечак\, са два разреда основне школе\, слушајући са пламеном љубављу свештене речи које су говориле о нашем вољеном Христу\, користећи се речником\, како је сам говорио\, самога Светога Писма и тумачећи непознато познатим\, успео да за кратко време научи оно што ми у школама и на универзитетима\, уз помоћ књига и учитеља\, у удобности\, али без жара\, не научимо за цео живот. \nНе знамо тачно када\, али изгледа убрзо после доласка на Свету Гору\, пострижен је за монаха и добио име Никита. \n Посета божанске благодати \nНије чудо што је божанска благодат видљиво почивала на овом младом монаху препуном ревности\, који је био преиспуњен љубављу Христовом и који никад није жалио труда и подвига. \nБила је зора\, и средишња црква у Кавсокаливији још увек је била закључана. У једном углу припрате\, монах Никита је чекао да зазвоне звона и да се отвори црква. После њега у припрату ступи стари монах Димас\, некадашњи руски официр\, коме је било око деведесет година; био је то велики подвижник и тајни светитељ. Пошто не виде никога\, старац помисли да је сам\, те поче да прави велике метаније и да се моли пред затвореним дверима наоса. \nБожанска благодат се разливала од преподобног старца Димаса и обливала млађаног Никиту\, који тада беше спреман да је прими. Осећања која обузеше младића не могу се описати. После свете Литургије и светог Причешћа\, млади монах Никита је био толико усхићен да је\, идући ка својој испосници\, раширио руке и гласно повикао: „Слава Теби\, Боже! Слава Теби\, Боже! Слава Теби\, Боже!“ \nПосле посете божанске благодати\, дошло је до темељне промене душевних и телесних својстава млађаног монаха Никите. Та промена је дошла од деснице Свевишњега. Одевен је у силу са висине и стекао натприродне благодатне дарове. \nПрви знак присуства благодатних дарова указао се кад је из велике даљине „видео“ своје старце\, који су се враћали издалека. „Видео“ их је тамо где су били иако нису били доступни људском оку. Исповедио је то оцу Пантелејмону\, који га посаветова да буде опрезан и да о овоме ником не прича. Ових савета Никита се држао све док није добио другачију заповест. \nЗа овим даром уследили су и други. Његова чувства су постала осетљива до несхватљиве мере\, а човечанске моћи су се развиле до крајности. \nМогао је да слуша и да распознаје птичије и животињске гласове\, тако да је разазнавао и њихово порекло и њихов смисао. Могао је да осети мирисе са велике удаљености. Распознавао је и разликовао мирисе и њихов састав. Из велике даљине разликовао је мирисе појединог цвећа. После скрушене молитве\, могао је да „види“ у дубину земље и у небески хаос; да „гледа“ кроз воду и кроз каменито тло\, да проналази изворишта нафте\, радио-енергије\, закопана археолошка налазишта\, скривене гробнице\, пукотине у дубини земље\, подземне изворе\, изгубљене иконе\, да „види“ призоре који су се одиграли вековима раније\, да „чује“ молитве које су упућиване\, да „види“ добре и зле духове\, саму људску душу… да „види“ баш све. Пробао је воду из дубине земље и мерио оно што је недоступно. Питао је стене\, и оне су му причале о духовним борбама подвижника који су живели пре њега. Гледао је\, и погледом исцељивао. Додиривао је\, и додиром лечио. Молио се\, и молитва је постајала делатна. Но\, никад није помишљао да те Божије дарове употреби за властиту корист. Никад се није молио да се и сам излечи од болести. Никад није пожелео да стекне некакву корист од знања које му је божанска благодат даровала. \nКад би се користио својим даром расуђивања\, откриле би му се скривене стране људских помисли. Уз помоћ благодати Божије\, био је у стању да истовремено види прошлост\, садашњост и будућност. Потврђивао је да је Бог свезнајући и свемогућ. Посматрао је и дотицао творевину по свим крајевима васељене\, све до дубине човечије душе и историје. Речи апостола Павла: „Духован све испитује\, а њега самог нико не испитује“ (I Кор. 2\,15)\, у случају старца Порфирија биле су истините. Он је\, наравно\, ипак био човек\, а благодатни дар који је примао\, потицао је од Бога\, Који из Њему познатих разлога понекад и не открива све. \nЖивот унутар божанске благодати\, међутим\, за нас представља непознаницу и тајну. Стога би сваки даљи разговор на ту тему изгледао као произвољно бављење оним што нам је недоступно. Ову чињеницу Старац је увек наглашавао пред онима који би његове могућности приписивали нечему другом\, а не благодати Божијој. Понављао је и понављао: „То није наука; није вештина; то је благодат“. \n Повратак са Свете Горе \nПошто је Никита и после посете божанске благодати наставио свој подвиг са усрдном ревношћу\, смирењем и невиђеном жељом за учењем\, Господ је хтео да Свог младог ученика постави за учитеља и пастира Свог словесног стада. Јер\, искушао га је\, одмерио\, и нашао да је достојан. \nМонах Никита никад – баш никад – није помишљао да напусти Свету Гору и да се врати у свет. Његова пламена божанска љубав према Христу\, нашем Спаситељу\, подстицала га је да жели и да сања да се обрете у правој пустињи\, где ће бити сам са вољеним Христом. \nНо\, скупљајући пужеве по стеновитим литицама\, претходно већ исцрпљен од непрекидних натчовечанских подвига\, добио је тежак плеуритис. То је приморало његове духовнике да му заповеде да се настани у неком манастиру изван Свете Горе како би се опоравио. Он их послуша и врати се у свет\, али чим му је било мало боље\, вратио се у своју испосницу. Међутим\, поново се разболи\, и зато га духовници\, са великом тугом\, заувек пошаљу у свет. \nТако га\, као младића од деветнаест година\, налазимо у манастиру Светог Харалампија\, у близини његовог родног села. Он је и овде наставио са својим светогорским правилом\, само што је био присиљен да ограничи пост све док се његово здравље не буде поправило. \n Рукоположење у чин свештеномонаха \nЈедном приликом у посету манастиру дође архиепископ Синаја Порфирије Трећи. На основу разговора са Никитом\, Архиепископ запази колико је овај младић украшен врлином и благодатним даровима; био је толико задивљен да га је 26. јула 1927. године\, на празник Свете Параскеве\, рукоположио у ђаконски чин. Већ сутрадан\, на празник Светог Пантелејмона\, произвео га је у чин свештеника\, прибројао га Синајском манастиру\, и наденуо му име Порфирије. Рукоположења су обављена у епископском параклису свете Митрополије каристијске\, уз саслужење њеног тадашњег митрополита Пантелејмона Фостиниса. Старац Порфирије је тада имао само двадесет једну годину. \n Духовник \nПосле тога\, митрополит каристијски Пантелејмон поставља га званичним писменим указом на дужност духовника. Нови подвиг\, односно нови „талант“ који му је дат\, Старац је извршавао усрдно и трудољубиво. Изучавао је „Приручник за исповеднике“\, но кад је покушао да дословце примењује оно што у њему пише у погледу епитимија\, схватио је да његов однос према сваком вернику мора бити засебан\, због чега се нашао у великој невољи. Одговор је\, међутим\, пронашао код светог Василија Великог\, који саветује: „Све ово пишемо како бисте могли окусити плодове покајања. Наиме\, о појединим случајевима не расуђујемо по времену које треба утрошити\, него по начину покајања“ (Писмо 217\, бр. 84). Усвојио је овај савет и примењивао га. Чак је и у својој дубокој старости млађе духовнике подсећао на ову поруку. \nСазревајући на тај начин\, млади јеромонах Порфирије је\, уз помоћ благодати Божије\, ваљано обављао дужност духовника у Евији до 1940. године. Свакодневно је примао на исповест велики број верника; дешавало се\, понекад\, да исповести слуша сатима без прекида. Јер\, глас о њему као духовнику\, зналцу душе и поузданом саветнику\, врло брзо се проширио по читавој околини\, те се мноштво света сливало у његову исповедаоницу у манастиру Левкон\, у близини Авлонарија на Евији. Понекад је чак бивао приморан да проводи читав дан и ноћ\, без предаха и без одмора\, у испуњавању ове свете дужности и Тајне. Онима који су код њега долазили\, помагао је и својим даром прозорљивости\, чиме их је доводио до самопознања\, до искрене исповести и до живота у Христу. Тим истим благодатним даром разоткривао је сплетке ђавола и спасавао душе из његових замки и лукавштина. \n Архимандрит \nГодине 1938. митрополит Каристије одликовао га је звањем архимандрита: „…као наградом за твоје службовање\, које си до данас као духовни отац обављао у Цркви\, и за ваљану наду коју наша света Црква гаји према теби“\, како дословно пише у документу (92/10-2-1938) реченог митрополита. Заиста\, благодаћу Божијом\, те наде су се обистиниле. \n Парох у Цакеји и у манастиру Светог Николе у Ано Ватији на Eвuju \nМитрополит га је на неколико месеци поставио за пароха у село Цакеју на Евији. Неки старији мештани тог села и данас чувају драге успомене на његов краткотрајни боравак. Године 1938. налазимо га у опустелом и разрушеном манастиру Светог Николе у Ало Ватији\, који припада митрополији Халкиде. Претходно је напустио манастир Светог Харалампија јер је овај претворен у женски манастир. \n У пустињи атинске Омоније \nДок се пошаст Другог светског рата приближавала Грчкој\, предобри Господ је Свог верног слугу Порфирија регрутовао за нову службу како би био ближе свом напаћеном народу. Дана 12. октобра 1940. године\, поверена му је дужност привременог пароха у параклису Светог Герасима у Атинској поликлиници\, која се налази покрај Омоније\, у самом срцу Атине. Сам Старац је тражио да му буде додељено ово место\, јер је из велике и силне љубави према напаћеним људима желео да се налази уз њих\, у тешким тренуцима њиховог живота – кад патња и болест и близина смрти чине безвредним све остале наде осим наде у Христа. \nЗа место пароха у болничком параклису постојао је још један кандидат\, и то са изузетним препорукама\, но Господ је просветлио управника Поликлинике да се определи за по светским мерилима неписменог\, а по Богу смиреног и умилног \nПорфирија. Због оваквог избора управник се касније радовао и задивљено говорио: „Нашао сам савршеног свештеника\, каквог Христос жели“. \nУ овој Поликлиници Старац је вршио своју дужност читавих тридесет година као активни парох\, а затим три године добровољно\, како би одговорио на захтеве своје духовне деце која су га тражила. Подвизавао се укупно тридесет три године у пустињи Омоније (Омонија је најпознатији атински трг у строгом центру Атине. Ове речи су успела игра речи којом се многољудни атински трг назива пустнњом у духовном смислу.)\, како је сам говорио\, уместо у пустињи Свете Горе\, како је желела његова душа. \nПоред тога што је обављао свештеничку дужност\, којој је приступао савршено благочестиво и предано\, вршећи црквена богослужења са чудесним „благољепијем“\, исповедајући\, пружајући утеху и исцељујући душевне\, а често и телесне „недуге“ болесника\, Старац је био духовник свима који су долазили к њему. \n “…Потребама мојим и оних који су са мном били\, послужише oвe руке моје“ (Дел. ап. 20\,34) \nЗбог недостатка формалних квалификација потребних за ово место\, старац Порфирије је\, као парох Поликлинике\, примао незнатну плату\, која није била довољна да издржава себе\, своје родитеље и неколицину блиских рођака о којима се старао. Зато је био принуђен да зарађује за живот\, те је заједно са њима основао фарму живине\, а затим и продавницу тканина. Поврх тога\, из ревности према таинственом савршавању светих богослужења\, дао се на састављање аромата. погодних за производњу тамјана коришћеног у богослужењу; у овоме је имао нарочитог успеха. Седамдесетих година је чак остварио оригиналан проналазак: сјединио је угаљ са аромом тамјана и кадио је само тим посебним спорогорућим угљем\, који је испуштао диван мирис. Но\, како се чини\, појединости тог проналаска није ником открио. \nГодине 1955. од манастира Пендели изнајмио је манастирчић Светог Николе заједно са његовим имањем\, које је систематски и трудољубиво обрађивао са намером да на њему подигне манастир\, који је на крају подигао на другом месту. Поправио је изворе\, уредио мрежу за наводњавање\, засадио много дрвећа и трактором којим је сам управљао\, обрађивао земљу. Уза све ово\, обављао је своју даноноћну парохијску и исповедничку дужност. \nНарочито је ценио рад\, и себи није допуштао предах знајући из искуства – а не из књига – оно што пише ава Исак Сирин: „Бог и анђели Његови налазе радост у немаштини\, а ђаво и његови сарадници у беспослици“. \nГодине 1970\, напунивши тридесет пет година службовања\, добио је малу пензију\, па је и формално напустио своју службу у Поликлиници. \n “Сила се моја у немоћи показује савршена“ (II Kop. 12\,9) \nОсим оне првобитне болести\, због које је и био приморан да напусти Свету Гору\, и због које је његова лева страна била врло осетљива\, старац Порфирије је повремено подносио и многе друге болести. \nПред крај његовог службовања у Поликлиници\, оболели су му бубрези\, а оперисан је са великим закашњењем јер је упркос својој болести неуморно радио. Пошто је био послушан „све до смрти“\, послушао је чак и управника Поликлинике\, који му је наложио да одложи операцију како би могао да служи у дане Страсне седмице. Исход је био тај да је пао у кому\, тако да су лекари обавестили његове рођаке да се постарају за његов погреб. Но\, вољом Божијом\, и против свих лекарских очекивања\, Старац се вратио у живот по телу како би наставио да служи народу Цркве. \nПре ове болести Старац беше поломио ногу; сам нам је причао о томе како се том приликом о њему на чудесан начин старао свети Герасим\, у чијој је црквици у Поликлиници служио. \nПоврх тога\, од силног терета који је дизао у својој кући у Турковунији\, где је годинама живео\, добио је килу\, која га је веома мучила све до кончине. \nАвгуста 1978. године\, у манастиру Светог Николе у Калисији\, претрпео је срчани удар и хитно био пребачен у болницу „Хигија“\, где је провео двадесет дана. Кад је напустио болницу\, наставио је опоравак у кућама неколицине своје духовне деце у Атини. \nКасније\, кад је већ био настањен у импровизованој кућици у Милесију\, у метоху манастира који је сам основао\, подвргнут је операцији катаракте на левом оку. Но\, грешком лекара\, око је оштећено\, тако да је неколико година касније Старац потпуно ослепео на то око. Током операције лекар му је\, без његовог пристанка\, дао велику дозу кортизона иако је Старац био осетљив на лекове\, а нарочито на кортизон. Ово је имало тешке последице: после неког времена Старац је задобио унутрашња крварења која су трајала око три месеца. Због тих крварења није могао да се храни на уобичајен начин; одржавао се у животу тако што је узимао само неколико кашика млека и воде за читав дан. Услед тога доспео је до такве исцрпљености да није могао ни да седи усправно. Примио је бар дванаест инфузија\, и то све у свом уточишту у Милесију. Но\, иако већ беше ступио на сам праг смрти\, уз помоћ благодати Божије Старац је ипак преживео. \nЊегово телесно здравље је отада било потпуно нарушено\, али он је наставио да обавља дужност духовног саветника\, а колико је могао\, у мањем обиму\, и исповедника. При том је често трпео ужасне болове\, или је имао друге тегобе са својим здрављем. Вид му је све више слабио\, док 1987. године није сасвим ослепео. \nВременом је људима упућивао све мање поука и савета\, а све више се предавао молитви за њих. Молио се тихо\, са пуно љубави и смирења\, за све који су тражили његове молитве и божанску помоћ. Са великом духовном радошћу посматрао је како божанска благодат делује на њих. Тако је старац Порфирије постао опипљиви пример човека кога апостол Павле описује речима: „Сила се моја у немоћи показује савршена“ (II Кор. 12\,9). \n Старац оснива женски манастир \nСтарац Порфирије је одавно имао жељу да оснује манастирску тиховалницу у којој би најпре живела група побожних жена\, његових верних духовних кћери. Наиме\, Старац се беше заветовао Богу да их неће оставити саме чак ни када напусти овај свет\, јер су му оне током много година биле верне помоћнице. У тај манастир би\, касније\, могла да ступи свака жена која би желела да се посвети Господу. \nПочетком 1980. године настанио се на имању у Милесију\, које је купио како би на њему био подигнут метох овог манастира. Више од годину дана живео је у покретној кућици\, под веома тешким условима\, нарочито зими. После тога\, настанио се у малој и скромној кући у којој је преживео читаву муку непрекидних тромесечних стомачних крварења\, и у којој је примио многобројне трансфузије крви коју су му са много љубави давала његова духовна деца. \nГодине 1980. почели су радови на подизању манастира\, које је Старац помно пратио. Радове је плаћао уштеђевином коју су он и његови рођаци током година сакупљали управо у ову сврху; истовремено\, помогло му је мноштво његове духовне деце. \n Подиже храм Преображења Господњег \nСва његова љубав према ближњима била је усредсређена на то да их доведе до радости преображења по Христу. Попут апостола Павла\, молио је нас\, своју сабраћу: „Не саображавајте се овоме веку\, него се преображавајте обновљењем ума свога\, да искуством познате шта је добра и угодна и савршена воља Божија“ (Римљ. 12\,2). Јер\, желео је да нас доведе до стања у коме је сам живео и у коме „сви ми који откривеним лицем одражавамо славу Господњу\, преображавамо се у тај исти лик\, из славе у славу\, као од Духа Господа“ (II Kop. 3\,18). \nЗбог тога је свој манастир назвао Преображење\, а желео је да и манастирска црквица буде посвећена Преображењу. \n Припрема свој повратак на Свету Гору \nПо свом расположењу\, старац Порфирије никада није напустио Свету Гору. Никакав разговор није га привлачио више од приче о Светој Гори\, а посебно о Кавсокаливији. Чак је\, током дугог низа година\, на име једног свог послушника тамо поседовао испосницу\, коју је повремено посећивао. \nТоком последње две-три године свог овоземаљског живота\, Старац је често говорио о својој припреми\, односно о одговору који ће дати „на Страшном судишту“ Божијем. Издао је строге налоге да\, уколико се деси да се упокоји овде\, изван Свете Горе\, његово тело буде тихо пренесено у Кавсокаливију и тамо сахрањено. Најзад је донео одлуку да се тамо још за живота пресели; у вези са тим наводио је причу из Старечника: „Осетивши да му је кончина близу\, један старац припреми себи гроб\, па рече свом послушнику: \,Чедо моје\, стене су клизаве и стрме\, па можеш и сам упасти у гроб док мене будеш спуштао. Помози да се спустим сада\, док сам још жив’. И заиста\, послушник му поможе\, те се старац пружи у гроб и мирно предаде своју душу“. \nНа навечерје празника Свете Тројице 1991. године\, пошто је најпре отишао у Атину\, исповедио се свом престарелом и болешљивом духовнику и добио отпуст\, Старац се упутио својој испосници на Светој Гори. Настанио се у њој и очекивао своју кончину\, припремајући се за „добар одговор“ пред Богом. \nКад је\, по његовом налогу\, за њега ископан дубок гроб\, Старац је свом духовном чеду издиктирао опроштајно писмо упућено свој његовој духовној деци. Ово писмо\, датирано 4. (по старом календару) и 17. (по новом) јуна 1991. године\, пронађено је заједно са његовом монашком одећом намењеном за погреб. Оно садржи још један доказ његовог бесконачног смирења. \nСтарац је напустио Атику са скривеном намером да се више на њу не враћа. Са поједином духовном децом разговарао је на такав начин да су могли наслутити да га виде последњи пут. \nПред крај свог живота у телу био је забринут неће ли\, можда\, љубав његове духовне деце омести његову жељу\, навикнуту на послушност и покорност. Стога је једном свом послушнику на Светој Гори рекао: „Ако затражим од тебе да ме одвезеш у Атину\, ти ме спречи – то ће бити искушење“. Заиста\, многи његови пријатељи су тада правили разне планове како би га вратили у Атину јер се и зима приближавала\, а његово здравствено стање се погоршавало. \n Уснуо у Господу \nДобри Бог\, Који поступа по жељама оних који Га се боје\, испунио је и ову жељу старца Порфирија. Удостојио га је блажене кончине у крајњој смерности и незапажености; био је окружен само својим послушницима са Свете Горе\, који су се молили заједно са њим. Последње ноћи свог овоземаљског живота Старац се исповедио и молио умносрдачном молитвом\, док су послушници\, по његовом упутству\, читали псалме и Канон на исход душе; затим су изговарали кратку молитву: „Господе Исусе Христе\, помилуј ме“\, све док нису испунили правило за монаха великосхимника. \nСа великом љубављу послушници су му пружали телесну и духовну утеху која му је била потребна. Могли су чути његове преподобне усне како шапућу последње речи које су изашле из његових честитих уста; биле су то исте оне речи Христове архијерејске молитве: „…Да сви буду једно“ (Јов. 17\,21). \nПредходно су га чули како понавља једну једину реч; то је реч која се налази на крају Новог Завета\, на крају свештеног Откривења светог Јована Богослова: „Дођи“ („Да\, дођи\, Господе Исусе!“ Откр. 22\,20). \nИ Господ\, преслатки Исус\, је дошао. Преподобна душа старца Порфирија напустила је тело у 4 сата и 30 минута ујутру 2. децембра 1991. године и упутила се ка небу. \nСтарчево честито тело\, одевено у монашку одећу\, положено је у Саборни храм Кавсокаливије. Током читавог дана тамошњи оци су\, по монашком обичају\, читали Јеванђеља\, а током ноћи служили су свеноћно бденије. Све се одвијало у складу са Старчевим подробним усменим упутствима\, која су и записана\, како би се избегла свака могућа грешка. \nУ рану зору 3. децембра 1991. године\, земља је покрила часно тело преподобног Старца\, у присуству само неколико отаца свештеног скита Кавсокаливије. Вест о његовом престављењу је\, у складу са Старчевом жељом\, тек тада саопштена. \nБио је то час кад се небо на истоку руменило због долазећег дана; за многе душе овај призор представља символ Старчевог преласка из смрти у светлост и живот. \n Кратак осврт \nНајважнија особина старца Порфирија\, током читавог његовог овоземаљског живота\, било је његово крајње смирење. У корак са њим ишла је и Старчева савршена послушност\, пламена љубав\, без роптања трпљење неподношљивих болова; красило га је мудро расуђивање\, несхватљиви дар провиђања\, бесконачна љубав према учењу\, неисцрпно стручно познавање разних тема (дар његовог великог труда по Богу\, а не оскудног световног труда)\, неисцрпна трудољубивост и марљивост\, непрекидна\, смирена и\, управо због тога\, делатна молитва. Старца је красило и чисто православно поимање\, без икаквог фанатизма; живо\, али углавном неприметно и ненаметљиво занимање за проблеме Цркве; успешни савети\, разноврсност његових поука\, дуготрпељивост духа\, дубока побожност\, богодолична свечаност богослужења\, која је вршио уз велико старање о томе да његов велики допринос остане неприметан. \n Уместо епилога \n“ Онога који долази мени\,нећу истерати напоље “ (Јов. 6\,37). \nПо узору на апостола Павла\, старац Порфирије је читавог свог живота примао све који су му долазили; бивао је свима све\, да како год неке спасе (I Kop. 9\,22). \nКроз његову скромну монашку келију пролазили су свети подвижници и грешни злочинци\, православни хришћани и инославни или иноверни\, незнатни људи и познате личности\, богати и сиромашни\, неписмени и образовани\, мирјани и свештенство свих ступњева. Свима је\, ради њиховог спасења\, пружао љубав Христову. \nБио је крајње послушан Цркви\, без чијег одобрења ништа није чинио. Знао је из искуства\, у Духу Светоме\, да епископи\, као наследници апостола\, јесу носиоци божанске благодати независно од њихове личне врлине. Наиме\, чувствено је осећао присуство божанске благодати и могао да уочи кад делује\, а кад не. Сликовитим речима је наглашавао да се благодат супротставља гордим праведницима\, али не и скрушеним грешницима. Из тих разлога није се саглашавао са поступцима који изазивају расколе и сукобе унутар Цркве\, нити са нападима на њене епископе. Увек је саветовао да се решења унутар-црквених проблема траже у Цркви и од Цркве\, и то кроз молитву\, смирење и покајање. Боље је\, говорио је он\, да грешимо у Цркви\, него да исправно поступамо изван ње. \n„Стојте у једном духу\, једнодушно борећи се за веру јеванђеља“ (Филип. 1\,27). \nСтарац је проповедао да основни елемент духовног живота у Христу\, велику тајну наше вере\, представља јединство у Христу\, односно осећање поистовећености са својим братом. То значи да један другоме носимо терет\, да доживљавамо другога као самога себе; да кажемо: „Господе Исусе Христе\, помилуј ме“\, при чему у том „ме“ читава његова мука и патња постаје наша; да страдавамо као што он страдава\, да се радујемо као што се он радује\, да његов пад буде наш пад\, и да његово усправљање буде и наше усправљање. \nУправо зато његове последње речи\, последње обраћање Богу\, последња молитва и највећа жеља беше да сви „буду једно“. За тим је патио\, за тим је чезнуо\, за то се молио. \nКолико ли је само проблема решено и колико ли је греха избегнуто на тај начин! Пао је мој брат? Па ја сам пао! Како да га осуђујем\, кад сам ја кривац? Успео је мој брат? Ја сам успео. Како да му завидим\, кад сам и сам на добитку? \nЗнао је Старац да управо овде ђаво против нас води велику битку јер је ту наша слаба тачка. Истичемо властиту вољу\, издвајамо своје место у односу на другога – желимо да само ми избегнемо последице његових дела\, односно да се ми спасемо без њега. Кад\, међутим\, у нама преовладава такав дух\, нема нам спасења. Треба\, наиме\, да желимо да се спасемо заједно са свима\, да\, попут Светитеља Божјег\, кажемо: „Господе\, ако не спасеш и све њих\, онда и мене избриши из књиге живота“; или да заједно са Апостолом Христовим кажемо: „Желео бих да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју\, сроднике моје по телу“ (Римљ. 9\,3). \nТо је љубав; то је сила Христова; то је суштина Божија. То је и царски пут духовног живота: да љубимо Христа\, Који је „све“\, љубећи сву браћу Његову\, и оне „најмање“ за које је Он умро. \n*** \nСвети Синод Константинопољске Патријаршије донео је  27. новембра 2013. године одлуку о канонизацији старца Порфирија. \nЗа датум литургијског спомена  преподобног Порфирија установљен је 2. децембар\, дан његовог упокојења. \nПреузето из књиге „Подвижник љубави – прозорљиви чудотворац“\,\nНови Сад 2003. \nИзвор: http://www.spc.rs/sr/prepodobni_porfirije_kavsokalivit_5             12/14/20
URL:https://serbianchurchdc.org/calendar/st-porphyrios-of-kavsokalivia-%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%b8-%d0%bf%d0%be%d1%80%d1%84%d0%b8%d1%80%d0%b8%d1%98%d0%b5-%d0%ba%d0%b0%d0%b2%d1%81%d0%be%d0%ba%d0%b0%d0%bb%d0%b8%d0%b2%d0%b8%d1%82/2025-12-02/
LOCATION:Saint Luke Serbian Orthodox Church of Washington\, DC\, 10660 River Road\, Potomac\, MD\, 20854\, United States
ATTACH;FMTTYPE=image/webp:https://serbianchurchdc.org/wp-content/uploads/2025/11/Saint-Luke-Logo-Square.webp
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=America/New_York:20251130T100000
DTEND;TZID=America/New_York:20251130T113000
DTSTAMP:20260612T192440
CREATED:20251108T051540Z
LAST-MODIFIED:20251115T010428Z
UID:10000160-1764496800-1764502200@serbianchurchdc.org
SUMMARY:Divine Liturgy +++ Света Литургија
DESCRIPTION:
URL:https://serbianchurchdc.org/calendar/divine-liturgy-%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%b0-%d0%bb%d0%b8%d1%82%d1%83%d1%80%d0%b3%d0%b8%d1%98%d0%b0-3/2025-11-30/
LOCATION:MD
ATTACH;FMTTYPE=image/webp:https://serbianchurchdc.org/wp-content/uploads/2025/11/Divine-Liturgy.webp
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=America/New_York:20251129T170000
DTEND;TZID=America/New_York:20251129T180000
DTSTAMP:20260612T192440
CREATED:20251108T050545Z
LAST-MODIFIED:20251117T045132Z
UID:10000103-1764435600-1764439200@serbianchurchdc.org
SUMMARY:Vespers +++ Вечерње
DESCRIPTION:
URL:https://serbianchurchdc.org/calendar/vespers-%d0%b2%d0%b5%d1%87%d0%b5%d1%80%d1%9a%d0%b5/2025-11-29/
LOCATION:Saint Luke Serbian Orthodox Church of Washington\, DC\, 10660 River Road\, Potomac\, MD\, 20854\, United States
ATTACH;FMTTYPE=image/png:https://serbianchurchdc.org/wp-content/uploads/2025/11/Vespers-final.png
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=America/New_York:20251126T073000
DTEND;TZID=America/New_York:20251126T090000
DTSTAMP:20260612T192440
CREATED:20251108T054208Z
LAST-MODIFIED:20251115T010123Z
UID:10000545-1764142200-1764147600@serbianchurchdc.org
SUMMARY:Divine Liturgy +++ Света Литургија
DESCRIPTION:
URL:https://serbianchurchdc.org/calendar/divine-liturgy-%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%b0-%d0%bb%d0%b8%d1%82%d1%83%d1%80%d0%b3%d0%b8%d1%98%d0%b0-7/2025-11-26/
LOCATION:Saint Luke Serbian Orthodox Church of Washington\, DC\, 10660 River Road\, Potomac\, MD\, 20854\, United States
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://serbianchurchdc.org/wp-content/uploads/2025/11/Divine-Liturgy.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20251126
DTEND;VALUE=DATE:20251127
DTSTAMP:20260612T192440
CREATED:20251108T053241Z
LAST-MODIFIED:20251115T154017Z
UID:10000463-1764115200-1764201599@serbianchurchdc.org
SUMMARY:St. John Chrysostom – Св. Јован Златоусти
DESCRIPTION:SAINT JOHN CHRYSOSTOM\, PATRIARCH OF CONSTANTINOPLE \nJohn was born in Antioch in the year 354 A.D. His father\, Secundus\, was an imperial commander and his mother’s name was Anthusa. Studying Greek philosophy\, John became disgusted with Hellenic paganism and adopted the Christian Faith as the one and all-embracing truth. Meletius\, Patriarch of Antioch\, baptized John\, and his parents also subsequently received baptism. Following his parents’ repose\, John was tonsured a monk and lived a strict life of asceticism. He then wrote a book\, On the Priesthood\, after which the Holy Apostles John and Peter appeared to him\, and prophesied that he would have a life of great service\, great grace and great suffering. When he was to be ordained a priest\, an angel of God appeared simultaneously to John and to Patriarch Flavian (Meletius’s successor). While the patriarch was ordaining John\, a shining white dove was seen hovering over John’s head. Glorified for his wisdom\, asceticism and power of words\, John was chosen as Patriarch of Constantinople at the behest of Emperor Arcadius. As patriarch\, he governed the Church for six years with unequalled zeal and wisdom. He sent missionaries to the pagan Celts and Scythians and eradicated simony in the Church\, deposing many bishops guilty of this vice. He extended the charitable works of the Church and wrote a special order of the Divine Liturgy. He shamed the heretics\, denounced Empress Eudoxia\, interpreted Holy Scripture with his golden mind and tongue\, and bequeathed the Church many precious books of his homilies. The people glorified him\, the envious loathed him\, and the Empress\, on two occasions\, sent him into exile. John spent three years in exile\, and reposed as an exile on the Feast of the Elevation of the Precious and Life-giving Cross\, September 14\, 407 A.D.\, in the town of Comana in Georgia. Before his repose\, the Holy Apostles John and Peter appeared to him again\, as did the Holy Martyr Basiliscus (May 22) in whose church he received Communion for the last time. His last words were\, “Glory be to God for all things\,” and with that\, the soul of the golden-mouthed patriarch was taken into Paradise. Chrysostom’s head reposes in the Church of the Dormition in Moscow\, and his body reposes in the Vatican in Rome. \n+++ \nСВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ \nПатријарх Цариградски. Рођен у Антиохији 354. год. од оца Секунда војводе и матере Антусе. Учећи грчку филозофију Јован се згнуша на грчко незнабоштво и усвоји веру хришћанску као једину и свецелу истину. Би Јован крштен од Мелетија патријарха Антиохијског\, а по том и његови родитељи примише крштење. По смрти родитеља замонаши се Јован и поче се строго подвизавати. Тада написа књигу „О свештенству“\, и тада му се јавише св. апостоли Јован и Петар проричући му велику службу\, велику благодат али и велико страдање. Када је требао бити посвећен за свештеника јави се ангел Божји истовремено и патријарху Флавијану (после Мелетија) и самом Јовану. А када га патријарх рукополагаше\, видеше сви бела светла голуба над главом Јовановом. Прослављен због мудрости\, подвига и силе речи\, би Јован изабран\, по жељи цара Аркадија\, за патријарха Цариградског. Шест година управљаше црквом као патријарх са несравњивом ревношћу и мудрошћу. Посла мисионаре незнабожачким Келтима и Скитима; сузби симонију у цркви збацивши многе епископе – симонисте; рашири милосрдну делатност цркве; написа нарочити чин свете Литургије; постиди јеретике; изобличи царицу Евдоксију; растумачи Свето Писмо својим златним умом и језиком\, и остави цркви многе драгоцене књиге својих беседа. Народ га прослави\, завидљивци га омрзоше\, царица га два пут посла у изгнанство. У изгнанству проведе 3 године\, и сконча на Крстов дан 14. септембра 407. год. у месту Коману у Јерменији. Пред смрт опет му се јавише св. Апостоли Јован и Петар\, као и св. муч. Василиск (22. маја)\, у чијој цркви прими последње причешће. „Слава Богу за све!“ беху његове последње речи\, и с тим речима душа се златоустог патријарха пренесе у Рај. Од моштију Златоустових глава му почива у Успенском храму у Москви\, а тело у Ватикану у Риму.
URL:https://serbianchurchdc.org/calendar/st-john-chrysostom-%d1%81%d0%b2-%d1%98%d0%be%d0%b2%d0%b0%d0%bd-%d0%b7%d0%bb%d0%b0%d1%82%d0%be%d1%83%d1%81%d1%82%d0%b8/2025-11-26/
LOCATION:Saint Luke Serbian Orthodox Church of Washington\, DC\, 10660 River Road\, Potomac\, MD\, 20854\, United States
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://serbianchurchdc.org/wp-content/uploads/2025/11/Saint-John-Chrysostom-scaled.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=America/New_York:20251125T170000
DTEND;TZID=America/New_York:20251125T180000
DTSTAMP:20260612T192440
CREATED:20251108T053906Z
LAST-MODIFIED:20251117T045301Z
UID:10000514-1764090000-1764093600@serbianchurchdc.org
SUMMARY:Vespers +++ Вечерње
DESCRIPTION:
URL:https://serbianchurchdc.org/calendar/vespers-%d0%b2%d0%b5%d1%87%d0%b5%d1%80%d1%9a%d0%b5-5/2025-11-25/
LOCATION:Saint Luke Serbian Orthodox Church of Washington\, DC\, 10660 River Road\, Potomac\, MD\, 20854\, United States
ATTACH;FMTTYPE=image/webp:https://serbianchurchdc.org/wp-content/uploads/2025/11/Vespers-final.webp
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=America/New_York:20251124T073000
DTEND;TZID=America/New_York:20251124T090000
DTSTAMP:20260612T192440
CREATED:20251108T054138Z
LAST-MODIFIED:20251115T010256Z
UID:10000535-1763969400-1763974800@serbianchurchdc.org
SUMMARY:Divine Liturgy +++ Света Литургија
DESCRIPTION:
URL:https://serbianchurchdc.org/calendar/divine-liturgy-%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%b0-%d0%bb%d0%b8%d1%82%d1%83%d1%80%d0%b3%d0%b8%d1%98%d0%b0-6/2025-11-24/
LOCATION:Saint Luke Serbian Orthodox Church of Washington\, DC\, 10660 River Road\, Potomac\, MD\, 20854\, United States
ATTACH;FMTTYPE=image/webp:https://serbianchurchdc.org/wp-content/uploads/2025/11/Divine-Liturgy.webp
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20251124
DTEND;VALUE=DATE:20251125
DTSTAMP:20260612T192440
CREATED:20251108T052839Z
LAST-MODIFIED:20251115T154051Z
UID:10000453-1763942400-1764028799@serbianchurchdc.org
SUMMARY:St. Stephen of Decani +++ Св. Стефан Дечански
DESCRIPTION:THE HOLY MARTYR STEFAN OF DEČANI\, KING OF SERBIA \nStefan was the son of King Milutin and father of Tsar Dušan.  By the command of his ill-informed father\, Stefan was blinded\, and at the command of his capricious son (Dušan)\, was strangled in his old age. When he was blinded\, St. Nicholas appeared to him in the church at Ovče Polje (Field of the Sheep) and showed him his eyes saying: “Stefan\, be not afraid: behold your eyes in my palm. In due time\, I will return them to you.” Stefan spent five years in Constantinople as a prisoner in the Monastery of the Pantocrator. By his wisdom and asceticism\, his meekness and piety\, his patience and benevolence\, Stefan not only surpassed all the monks in his monastery\, but all monks in Constantinople. When five years had passed\, St. Nicholas again appeared to him and said: “I came to fulfill my promise.” He then traced the sign of the Cross on the blind king\, and Stefan received his sight. In thanksgiving to God\, Stefan built the Church of Dečani\, one of the most marvelous works of Byzantine artistic beauty\, and one of the most famous monuments of Serbian piety. The holy King Stefan\, with St. Sava and the holy Prince Lazar\, constitute a most glorious trinity of holiness\, nobility and self-sacrifice–the gift of the Serbian people. St. Stefan lived his earthly life as a martyr\, and died as a martyr in the year 1336 A.D.\, receiving the wreath of immortal glory from the Almighty God Whom he had faithfully served. \n+++ \nСВЕТИ МУЧЕНИК СТЕФАН ДЕЧАНСКИ КРАЉ СРПСКИ \nСин краља Милутина и отац цара Душана. По наређењу необавештеног оца био ослепљен\, а по наређењу лакомисленог сина био у старости удављен. При ослепљењу јавио му се св. Никола у храму на Овчем пољу\, и показао му његове очи рекавши: „Стефане\, не бој се\, ево твојих очију на моме длану\, у своје време ја ћу ти их вратити“. Пет година провео у Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља (Пантократора). Својом мудрошћу и подвигом\, кротошћу и благочешћем\, трпељивошћу и благодушношћу превасходио је Стефан не само све монахе у манастиру него и сав Цариград. Када се наврши 5 година јави му се опет св. Никола и рече му: „дошао сам да испуним своје обећање“. И осени слепог краља крсним знамењем\, и краљ прогледа. Из благодарности Богу саградио храм Дечански\, једно од ретко дивних дела византијске уметности и један од најзнаменитијих споменика негдашњег српског благочешћа. Св. краљ Стефан са св. Савом и св. кнезом Лазаром чини једну прекрасну триаду од светости\, благородства и самопожртвовања\, које је народ српски дао. Као мученик проживео свој земни век\, и као мученик скончао 1336. год.\, примивши венац бесмртне славе од Сведржитеља\, коме је верно послужио.
URL:https://serbianchurchdc.org/calendar/st-stephen-of-decani-%d1%81%d0%b2-%d1%81%d1%82%d0%b5%d1%84%d0%b0%d0%bd-%d0%b4%d0%b5%d1%87%d0%b0%d0%bd%d1%81%d0%ba%d0%b8/2025-11-24/
LOCATION:Saint Luke Serbian Orthodox Church of Washington\, DC\, 10660 River Road\, Potomac\, MD\, 20854\, United States
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://serbianchurchdc.org/wp-content/uploads/2025/11/Saint-Stephen-of-Decani-scaled.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=America/New_York:20251123T170000
DTEND;TZID=America/New_York:20251123T180000
DTSTAMP:20260612T192440
CREATED:20251108T053839Z
LAST-MODIFIED:20251123T011953Z
UID:10000504-1763917200-1763920800@serbianchurchdc.org
SUMMARY:Vespers +++ Вечерње
DESCRIPTION:
URL:https://serbianchurchdc.org/calendar/vespers-%d0%b2%d0%b5%d1%87%d0%b5%d1%80%d1%9a%d0%b5-4/2025-11-23/
LOCATION:Saint Luke Serbian Orthodox Church of Washington\, DC\, 10660 River Road\, Potomac\, MD\, 20854\, United States
ATTACH;FMTTYPE=image/png:https://serbianchurchdc.org/wp-content/uploads/2025/11/Vespers-final.png
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=America/New_York:20251123T100000
DTEND;TZID=America/New_York:20251123T113000
DTSTAMP:20260612T192440
CREATED:20251108T051540Z
LAST-MODIFIED:20251115T010428Z
UID:10000159-1763892000-1763897400@serbianchurchdc.org
SUMMARY:Divine Liturgy +++ Света Литургија
DESCRIPTION:
URL:https://serbianchurchdc.org/calendar/divine-liturgy-%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%b0-%d0%bb%d0%b8%d1%82%d1%83%d1%80%d0%b3%d0%b8%d1%98%d0%b0-3/2025-11-23/
LOCATION:MD
ATTACH;FMTTYPE=image/webp:https://serbianchurchdc.org/wp-content/uploads/2025/11/Divine-Liturgy.webp
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=America/New_York:20251122T170000
DTEND;TZID=America/New_York:20251122T180000
DTSTAMP:20260612T192440
CREATED:20251108T050545Z
LAST-MODIFIED:20251117T045132Z
UID:10000102-1763830800-1763834400@serbianchurchdc.org
SUMMARY:Vespers +++ Вечерње
DESCRIPTION:
URL:https://serbianchurchdc.org/calendar/vespers-%d0%b2%d0%b5%d1%87%d0%b5%d1%80%d1%9a%d0%b5/2025-11-22/
LOCATION:Saint Luke Serbian Orthodox Church of Washington\, DC\, 10660 River Road\, Potomac\, MD\, 20854\, United States
ATTACH;FMTTYPE=image/png:https://serbianchurchdc.org/wp-content/uploads/2025/11/Vespers-final.png
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=America/New_York:20251122T090000
DTEND;TZID=America/New_York:20251122T103000
DTSTAMP:20260612T192440
CREATED:20251108T054115Z
LAST-MODIFIED:20251115T010548Z
UID:10000529-1763802000-1763807400@serbianchurchdc.org
SUMMARY:Divine Liturgy +++ Света Литургија
DESCRIPTION:
URL:https://serbianchurchdc.org/calendar/divine-liturgy-%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%b0-%d0%bb%d0%b8%d1%82%d1%83%d1%80%d0%b3%d0%b8%d1%98%d0%b0-5/
LOCATION:Saint Luke Serbian Orthodox Church of Washington\, DC\, 10660 River Road\, Potomac\, MD\, 20854\, United States
ATTACH;FMTTYPE=image/webp:https://serbianchurchdc.org/wp-content/uploads/2025/11/Divine-Liturgy.webp
ORGANIZER;CN="Serbian Church DC":MAILTO:info@svluka.org
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20251122
DTEND;VALUE=DATE:20251123
DTSTAMP:20260612T192440
CREATED:20251108T052624Z
LAST-MODIFIED:20251112T162441Z
UID:10000443-1763769600-1763855999@serbianchurchdc.org
SUMMARY:Saint Necatrius of Aegina +++ Свети Нектарије Егински
DESCRIPTION:
URL:https://serbianchurchdc.org/calendar/saint-necatrius-of-aegina-%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%b8-%d0%bd%d0%b5%d0%ba%d1%82%d0%b0%d1%80%d0%b8%d1%98%d0%b5-%d0%b5%d0%b3%d0%b8%d0%bd%d1%81%d0%ba%d0%b8/2025-11-22/
LOCATION:Saint Luke Serbian Orthodox Church of Washington\, DC\, 10660 River Road\, Potomac\, MD\, 20854\, United States
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://serbianchurchdc.org/wp-content/uploads/2025/11/Saint-Nectarius-of-Aegina.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=America/New_York:20251121T170000
DTEND;TZID=America/New_York:20251121T180000
DTSTAMP:20260612T192440
CREATED:20251108T053755Z
LAST-MODIFIED:20251117T045328Z
UID:10000494-1763744400-1763748000@serbianchurchdc.org
SUMMARY:Vespers +++ Вечерње
DESCRIPTION:
URL:https://serbianchurchdc.org/calendar/vespers-%d0%b2%d0%b5%d1%87%d0%b5%d1%80%d1%9a%d0%b5-3/2025-11-21/
LOCATION:Saint Luke Serbian Orthodox Church of Washington\, DC\, 10660 River Road\, Potomac\, MD\, 20854\, United States
ATTACH;FMTTYPE=image/webp:https://serbianchurchdc.org/wp-content/uploads/2025/11/Vespers-final.webp
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=America/New_York:20251121T073000
DTEND;TZID=America/New_York:20251121T090000
DTSTAMP:20260612T192440
CREATED:20251108T053956Z
LAST-MODIFIED:20251115T010516Z
UID:10000524-1763710200-1763715600@serbianchurchdc.org
SUMMARY:Divine Liturgy +++ Света Литургија
DESCRIPTION:
URL:https://serbianchurchdc.org/calendar/divine-liturgy-%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%b0-%d0%bb%d0%b8%d1%82%d1%83%d1%80%d0%b3%d0%b8%d1%98%d0%b0-4/2025-11-21/
LOCATION:Saint Luke Serbian Orthodox Church of Washington\, DC\, 10660 River Road\, Potomac\, MD\, 20854\, United States
ATTACH;FMTTYPE=image/webp:https://serbianchurchdc.org/wp-content/uploads/2025/11/Divine-Liturgy.webp
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20251121
DTEND;VALUE=DATE:20251122
DTSTAMP:20260612T192440
CREATED:20251108T052229Z
LAST-MODIFIED:20251115T154315Z
UID:10000433-1763683200-1763769599@serbianchurchdc.org
SUMMARY:St. Archangel Michael – Св. Архангел Михаило
DESCRIPTION:THE HOLY ARCHANGEL MICHAEL AND ALL THE BODILESS POWERS OF HEAVEN \nThe angels of God were celebrated by men from earliest times but this celebration was often turned into the divinization of angels (II Kings 23:5). The heretics wove all sorts of fables concerning the angels. Some of them looked upon angels as gods; others\, although they did not consider them gods\, called them the creators of the whole visible world. The local Council of Laodicea (four or five years before the First Ecumenical Council) rejected the worship of angels as gods and established the proper veneration of angels in its Thirty-fifth Canon. In the fourth century\, during the time of Sylvester\, Pope of Rome\, and Alexander\, Patriarch of Alexandria\, the present Feast of Archangel Michael and all the other heavenly powers was instituted for celebration in the month of November. Why precisely in November? Because November is the ninth month after March\, and March is considered to be the month in which the world was created. Also\, as the ninth month after March\, November was chosen for the nine orders of angels who were created first. St. Dionysius the Areopagite\, a disciple of the Apostle Paul (who was taken up into the third heaven)\, described these nine orders of angels in his book\, On the Celestial Hierarchies\, as follows: six-winged Seraphim\, many-eyed Cherubim\, God-bearing Thrones\, Dominions\, Powers\, Virtues\, Principalities\, Archangels\, and Angels. The leader of all the angelic hosts is the Archangel Michael. When Satan\, Lucifer\, fell away from God and drew a part of the angels with him to destruction\, then Michael stood up and cried out before the faithful angels: “Let us attend! Let us stand aright! Let us stand with fear!” and all of the faithful angelic heavenly hosts cried out: “Holy! Holy! Holy! Lord God of Sabaoth! Heaven and earth are full of Thy glory!” Concerning the Archangel Michael\, see Joshua 5:13-15 and Jude 1:9. Among the angels there reign perfect oneness of mind\, oneness of soul\, and love. The lower orders also show complete obedience to the higher orders\, and all of them together to the holy will of God. Every nation has its guardian angel\, as does every Christian. We must always remember that whatever we do\, in open or in secret\, we do in the presence of our guardian angel. On the day of the Dread Judgment\, the multitude of the hosts of the holy angels of heaven will gather around the throne of Christ\, and the deeds\, words\, and thoughts of every man will be revealed before all. May God have mercy on us and save us by the prayers of the Archangel Michael and all the bodiless heavenly powers. Amen. \n+++ \nСВЕТИ АРХИСТРАТИГ МИХАИЛ И ОСТАЛЕ СИЛЕ НЕБЕСНЕ БЕЗТЕЛЕСНЕ \nАнгели Божји били су празновани од људи још из дубоке старине. Но то празновање често се изметало у обожавање ангела (IV Цар. 23\, 5). Јеретици су свашта баснословили о ангелима. Неки су од тих гледали у ангелима богове; други и ако их не сматраху боговима називаху створитељима васцелог видљивог света. Лаодикајски помесни сабор\, који беше на 4 или 5 година пре I Васељенског Сабора\, својим 35. правилом одбаци поклоњење ангелима као боговима и установи правилно поштовање ангела. У време пак Силвестра папе римског и Александра патријарха александријског (из IV в.) би установљен овај празник Архистратига Михаила и прочих Сила небесних у месецу Новембру. Зашто баш у Новембру? Зато што Новембар представља девети месец после месеца Марта. У месецу Марту сматра се да је било створење света. А девети месец после Марта узет је због 9 чинова ангелских\, који су најпре створени. Св. Дионисије Ареопагит\, ученик апостола Павла\, онога апостола\, који се уздигао до у треће небо\, описао је ових 9 чинова у књизи „О небесној Јерархији“. Ти чинови су следећи: шестокрили Серафими\, многоочити Херувими и богоносни Престоли\, Господства\, Силе и Власти\, Начала\, Архангели и Ангели. Војвода целе војске ангелске јесте архистратиг Михаил. Када је сатана\, Луцифер\, отпао од Бога\, и повукао собом у пропаст један део ангела\, тада је Михаил устао и узвикнуо пред неотпалим ангелима: вонмемъ! станемъ добрэ\, станемъ со страхомъ! И све небесне војске верних ангела громовито су запојале: свјат\, свјат\, свјат Господ Саваотъ исполнъ небо и земля славы твојеја! (Види о архангелу Михаилу Ис. Навина 5\, 13-15; св. Јуде 9.) Међу ангелима влада савршено једномислије\, једнодушност и љубав\, а уз то још и потпуна послушност нижих чинова вишим чиновима\, и свих укупно светој вољи Божјој. Сваки народ има свога ангела хранитеља\, а осим тога и сваки хришћанин има свога ангела хранитеља. Треба се увек сећати да ма шта ми чинили\, јавно или тајно\, чинимо у присуству свога ангела хранитеља. А на дан Страшнога Суда сабраће се све огромно мноштво ангела небесних светих око престола Христова\, и пред свима њима објавиће се дела\, речи и помисли свакога човека. Нека би нас Бог помиловао и спасао молитвама св. архистратига Михаила и прочих небесних сила безтелесних. Амин.
URL:https://serbianchurchdc.org/calendar/st-archangel-michael-%d1%81%d0%b2-%d0%b0%d1%80%d1%85%d0%b0%d0%bd%d0%b3%d0%b5%d0%bb-%d0%bc%d0%b8%d1%85%d0%b0%d0%b8%d0%bb%d0%be/2025-11-21/
LOCATION:Saint Luke Serbian Orthodox Church of Washington\, DC\, 10660 River Road\, Potomac\, MD\, 20854\, United States
ATTACH;FMTTYPE=image/png:https://serbianchurchdc.org/wp-content/uploads/2025/11/Holy-Archangel-Michael-scaled.png
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=America/New_York:20251120T170000
DTEND;TZID=America/New_York:20251120T180000
DTSTAMP:20260612T192440
CREATED:20251108T053721Z
LAST-MODIFIED:20251116T202709Z
UID:10000484-1763658000-1763661600@serbianchurchdc.org
SUMMARY:Great Vespers with the Blessing of the Loaves +++ Вечерње са петохљебницом
DESCRIPTION:
URL:https://serbianchurchdc.org/calendar/great-vespers-with-the-blessing-of-the-loaves-%d0%b2%d0%b5%d1%87%d0%b5%d1%80%d1%9a%d0%b5-%d1%81%d0%b0-%d0%bf%d0%b5%d1%82%d0%be%d1%85%d1%99%d0%b5%d0%b1%d0%bd%d0%b8%d1%86%d0%be%d0%bc/2025-11-20/
LOCATION:Saint Luke Serbian Orthodox Church of Washington\, DC\, 10660 River Road\, Potomac\, MD\, 20854\, United States
ATTACH;FMTTYPE=image/webp:https://serbianchurchdc.org/wp-content/uploads/2025/11/Vespers-with-Petohljebnica.webp
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=America/New_York:20251116T100000
DTEND;TZID=America/New_York:20251116T113000
DTSTAMP:20260612T192440
CREATED:20251108T051540Z
LAST-MODIFIED:20251115T010428Z
UID:10000158-1763287200-1763292600@serbianchurchdc.org
SUMMARY:Divine Liturgy +++ Света Литургија
DESCRIPTION:
URL:https://serbianchurchdc.org/calendar/divine-liturgy-%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%b0-%d0%bb%d0%b8%d1%82%d1%83%d1%80%d0%b3%d0%b8%d1%98%d0%b0-3/2025-11-16/
LOCATION:MD
ATTACH;FMTTYPE=image/webp:https://serbianchurchdc.org/wp-content/uploads/2025/11/Divine-Liturgy.webp
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20251116
DTEND;VALUE=DATE:20251117
DTSTAMP:20260612T192440
CREATED:20251108T051910Z
LAST-MODIFIED:20251115T154516Z
UID:10000423-1763251200-1763337599@serbianchurchdc.org
SUMMARY:Dedication of the Church of St. George (Djurdjic) – Освећење храма Св. Георгија (Ђурђиц)
DESCRIPTION:THE HOLY GREAT-MARTYR GEORGE \nOn this day we commemorate the translation of the relics of St. George\, from Nicomedia\, where he suffered at the time of Emperor Diocletian\, to the city of Lydda in Palestine. The suffering of this wonderful saint is described on April 23. Anticipating his martyrdom\, St. George begged his servant to take his relics to Palestine\, where his mother had been born\, and where he had distributed his large estate to the poor. The servant did so. During the reign of Emperor Constantine\, pious Christians built a beautiful church to St. George in Lydda and\, upon the consecration of that church\, the relics of the saint were interred there. Innumerable miracles have occurred from these miracle-working relics of St. George\, the great-martyr of Christ. \n+++ \n  \nСВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ГЕОРГИЈЕ – ЂУРЂИЦ \n  \nОвога дана празнује се пренос моштију св. Георгија из Никомидије у град Лиду Палестинску\, где пострада у време цара Диоклецијана. Страдање овога дивног светитеља описано је под 23. априлом. Пред смрт своју умоли св. Георгије слугу свога\, да му узме тело по смрти и пренесе у Палестину\, одакле му и мајка родом беше\, и где имаше велико имање\, које раздаде сиромасима. Слуга тако и учини. У време цара Константина буде сазидан у Лиди красан храм св. Георгија од стране побожних хришћана\, па приликом освећења тога храма пренесу се у њ мошти светитељеве\, и ту сахране. Безбројна чудеса догодила су се од чудотворних моштију св. Георгија\, великомученика Христова.
URL:https://serbianchurchdc.org/calendar/dedication-of-the-church-of-st-george-djurdjic-%d0%be%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%9b%d0%b5%d1%9a%d0%b5-%d1%85%d1%80%d0%b0%d0%bc%d0%b0-%d1%81%d0%b2-%d0%b3%d0%b5%d0%be%d1%80%d0%b3%d0%b8%d1%98/2025-11-16/
LOCATION:Saint Luke Serbian Orthodox Church of Washington\, DC\, 10660 River Road\, Potomac\, MD\, 20854\, United States
ATTACH;FMTTYPE=image/png:https://serbianchurchdc.org/wp-content/uploads/2025/11/Saint-George-the-Victorious-scaled.png
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=America/New_York:20251115T170000
DTEND;TZID=America/New_York:20251115T180000
DTSTAMP:20260612T192440
CREATED:20251108T050545Z
LAST-MODIFIED:20251117T045132Z
UID:10000101-1763226000-1763229600@serbianchurchdc.org
SUMMARY:Vespers +++ Вечерње
DESCRIPTION:
URL:https://serbianchurchdc.org/calendar/vespers-%d0%b2%d0%b5%d1%87%d0%b5%d1%80%d1%9a%d0%b5/2025-11-15/
LOCATION:Saint Luke Serbian Orthodox Church of Washington\, DC\, 10660 River Road\, Potomac\, MD\, 20854\, United States
ATTACH;FMTTYPE=image/png:https://serbianchurchdc.org/wp-content/uploads/2025/11/Vespers-final.png
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=America/New_York:20251114T073000
DTEND;TZID=America/New_York:20251114T090000
DTSTAMP:20260612T192440
CREATED:20251108T051021Z
LAST-MODIFIED:20251115T010447Z
UID:10000040-1763105400-1763110800@serbianchurchdc.org
SUMMARY:Divine Liturgy +++ Света Литургија
DESCRIPTION:
URL:https://serbianchurchdc.org/calendar/divine-liturgy-%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%b0-%d0%bb%d0%b8%d1%82%d1%83%d1%80%d0%b3%d0%b8%d1%98%d0%b0/2025-11-14/
LOCATION:Saint Luke Serbian Orthodox Church of Washington\, DC\, 10660 River Road\, Potomac\, MD\, 20854\, United States
ATTACH;FMTTYPE=image/webp:https://serbianchurchdc.org/wp-content/uploads/2025/11/Divine-Liturgy.webp
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20251114
DTEND;VALUE=DATE:20251115
DTSTAMP:20260612T192440
CREATED:20251108T050348Z
LAST-MODIFIED:20251112T161359Z
UID:10000014-1763078400-1763164799@serbianchurchdc.org
SUMMARY:Saints Cosmas and Damian +++ Свети Козма и Дамјан
DESCRIPTION:SAINTS COSMAS AND DAMIAN \nCosmas and Damian were unmercenaries and miracle-workers. They were brothers both in the flesh and in the spirit\, born somewhere in Asia Minor of a pagan father and a Christian mother. After their father’s death\, their mother Theodotia devoted all her time and effort to educating her sons and raising them as true Christians. God helped her\, and her sons matured as sweet fruit and luminaries of the world. They were learned in the art of medicine and ministered to the sick without payment\, not so much with medicine as by the name of the Lord Jesus Christ. They were called “unmercenary physicians\,” that is\, unpaid physicians\, for they healed freely and thus fulfilled the commandment of Christ: Freely ye have received\, freely give (Matthew 10:8). So careful were they in healing men free of charge that Cosmas became very angry with his brother Damian because he accepted three eggs from a woman\, Palladia\, and ordered that he not be buried alongside his brother Damian after his death. In fact\, St. Damian did not accept these three eggs as a reward for healing the ailing Palladia\, but rather because she adjured him in the name of the Most-holy Trinity to accept these three eggs. Nevertheless\, after their death in the town of Fereman\, they were buried together according to a revelation from God. The holy brothers were great miracle-workers both during their life and after their death. A snake crawled through the mouth and into the stomach of a certain farm laborer during his sleep\, and the unfortunate man would have died in the greatest pain had he not\, in the last moment\, invoked the help of Saints Cosmas and Damian. Thus\, the Lord glorified forever the miracle-working of those who glorified Him on earth by their faith\, purity and mercy. \n+++ \nСВЕТИ КОЗМА И ДАМЈАН \nБесребреници и чудотворци. Браћа по телу и по духу\, родом негде из Азије\, од оца незнабошца и мајке хришћанке. По смрти оца њихова мајка\, Теодотија\, посвети све време и труд\, да синове своје васпита и подигне као истините хришћане. И Бог јој поможе\, те синови њени израстоше као две слатке воћке\, и као два светилника света. Беху научени лекарској вештини\, и бесплатно помагаху болесним\, не толико лекаријама\, колико именом Господа Исуса Христа. И беху прозвати безмездним врачима\, тј. бесплатним лекарима\, јер бесплатно лечише и тако испунише Христову заповест: бадава примисте\, бадава дајите (Мат. 10\, 8). Толико беху опрезни у бесплатном лечењу људи\, да се Козма истински наљути на брата свог Дамјана\, што овај узе три јајца од неке жене Паладије\, и нареди Козма\, да после смрти његове не сахране га до брата му Дамјана. У ствари Дамјан свети не узе та три јајца као награду за то што он исцели болесну Паладију\, него што га ова закле Пресветом Тројицом\, да узме та три јајца. Ипак по смрти њиховој\, у месту Фереману\, беху заједно сахрањени сходно откровењу Божјем. Беху ова браћа света чудотворци велики и за живота и после смрти. Некоме тежаку при спавању увуче се змија кроз уста у стомак\, и имаше бедни човек у највећим мукама издахнути\, да у последњем часу не призва у помоћ св. Козму и Дамјана. И тако прослави Господ за увек чудотворством оне који Њега прославише на земљи вером\, чистотом и милошћу.
URL:https://serbianchurchdc.org/calendar/saints-cosmas-and-damian-%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%b8-%d0%ba%d0%be%d0%b7%d0%bc%d0%b0-%d0%b8-%d0%b4%d0%b0%d0%bc%d1%98%d0%b0%d0%bd/2025-11-14/
LOCATION:Saint Luke Serbian Orthodox Church of Washington\, DC\, 10660 River Road\, Potomac\, MD\, 20854\, United States
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://serbianchurchdc.org/wp-content/uploads/2025/11/Saints-Cosmas-and-Damian.jpg
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=America/New_York:20251113T170000
DTEND;TZID=America/New_York:20251113T180000
DTSTAMP:20260612T192440
CREATED:20251108T050736Z
LAST-MODIFIED:20251117T045233Z
UID:10000025-1763053200-1763056800@serbianchurchdc.org
SUMMARY:Vespers +++ Вечерње
DESCRIPTION:
URL:https://serbianchurchdc.org/calendar/vespers-%d0%b2%d0%b5%d1%87%d0%b5%d1%80%d1%9a%d0%b5-2/2025-11-13/
LOCATION:Saint Luke Serbian Orthodox Church of Washington\, DC\, 10660 River Road\, Potomac\, MD\, 20854\, United States
ATTACH;FMTTYPE=image/webp:https://serbianchurchdc.org/wp-content/uploads/2025/11/Vespers-final.webp
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=America/New_York:20251109T100000
DTEND;TZID=America/New_York:20251109T113000
DTSTAMP:20260612T192440
CREATED:20251108T051540Z
LAST-MODIFIED:20251115T010428Z
UID:10000157-1762682400-1762687800@serbianchurchdc.org
SUMMARY:Divine Liturgy +++ Света Литургија
DESCRIPTION:
URL:https://serbianchurchdc.org/calendar/divine-liturgy-%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%b0-%d0%bb%d0%b8%d1%82%d1%83%d1%80%d0%b3%d0%b8%d1%98%d0%b0-3/2025-11-09/
LOCATION:MD
ATTACH;FMTTYPE=image/webp:https://serbianchurchdc.org/wp-content/uploads/2025/11/Divine-Liturgy.webp
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=America/New_York:20251108T170000
DTEND;TZID=America/New_York:20251108T180000
DTSTAMP:20260612T192440
CREATED:20251108T050545Z
LAST-MODIFIED:20251117T045132Z
UID:10000100-1762621200-1762624800@serbianchurchdc.org
SUMMARY:Vespers +++ Вечерње
DESCRIPTION:
URL:https://serbianchurchdc.org/calendar/vespers-%d0%b2%d0%b5%d1%87%d0%b5%d1%80%d1%9a%d0%b5/2025-11-08/
LOCATION:Saint Luke Serbian Orthodox Church of Washington\, DC\, 10660 River Road\, Potomac\, MD\, 20854\, United States
ATTACH;FMTTYPE=image/png:https://serbianchurchdc.org/wp-content/uploads/2025/11/Vespers-final.png
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=America/New_York:20251108T090000
DTEND;TZID=America/New_York:20251108T103000
DTSTAMP:20260612T192440
CREATED:20251108T051442Z
LAST-MODIFIED:20251115T010348Z
UID:10000156-1762592400-1762597800@serbianchurchdc.org
SUMMARY:Divine Liturgy +++ Света Литургија
DESCRIPTION:
URL:https://serbianchurchdc.org/calendar/divine-liturgy-%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%b0-%d0%bb%d0%b8%d1%82%d1%83%d1%80%d0%b3%d0%b8%d1%98%d0%b0-2/
LOCATION:Saint Luke Serbian Orthodox Church of Washington\, DC\, 10660 River Road\, Potomac\, MD\, 20854\, United States
ATTACH;FMTTYPE=image/webp:https://serbianchurchdc.org/wp-content/uploads/2025/11/Divine-Liturgy.webp
ORGANIZER;CN="Serbian Church DC":MAILTO:info@svluka.org
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;VALUE=DATE:20251108
DTEND;VALUE=DATE:20251109
DTSTAMP:20260612T192440
CREATED:20251108T045807Z
LAST-MODIFIED:20251115T154801Z
UID:10000004-1762560000-1762646399@serbianchurchdc.org
SUMMARY:Holy Great-martyr Demetrius of Thessalonica – Свети Великомученик Димитрије Солунски
DESCRIPTION:THE HOLY GREAT-MARTYR DEMETRIUS \nThis glorious and wonderworking saint was born in Thessalonica of noble and devout parents. Implored of God by childless parents\, Demetrius was their only son\, and so was raised and educated with great care. Demetrius’s father was a commander in Thessalonica. When his father died\, Emperor Maximian appointed Demetrius as commander in his place. As he appointed him\, Maximian\, an opponent of Christ\, particularly recommended that he persecute and exterminate the Christians in Thessalonica. Demetrius not only disobeyed the emperor but openly confessed and preached the Lord Jesus Christ in the city of Thessalonica. When the emperor heard of this he became furious with Demetrius. Then\, when he was returning from battle against the Sarmatians\, Maximian stopped at Thessalonica to investigate the matter. The emperor summoned Demetrius and questioned him about his faith. Demetrius openly acknowledged his Christian Faith to the emperor and also denounced the emperor’s idolatry. Maximian cast Demetrius into prison. Knowing what was awaiting him\, Demetrius gave all his goods to his faithful servant Lupus to distribute to the poor\, and joyfully awaited his imminent suffering for Christ the Lord. An angel of God appeared to him in prison\, saying: “Peace be to you\, O sufferer of Christ; be brave and be strong!” After several days\, the emperor sent soldiers to the prison to kill Demetrius. The soldiers found the saint of God at prayer and ran him through with lances. Christians secretly took his body and honorably buried it. Healing myrrh flowed from the body of the martyr of Christ\, curing many of the sick. Soon\, a small church was built over his relics. \nAn Illyrian nobleman\, Leontius\, was afflicted with an incurable illness. He hastened\, with prayer\, to the relics of St. Demetrius and was completely healed. In thanksgiving\, Leontius erected a much larger church on the site of the old church. The saint appeared to him on two occasions. When Emperor Justinian wanted to translate the relics of the saint from Thessalonica to Constantinople\, flaming sparks sprang from the tomb and a voice was heard: “Stop\, and do not touch!” And thus\, the relics of St. Demetrius have remained for all time in Thessalonica. As the protector of Thessalonica\, St. Demetrius has appeared many times\, and on many occasions has saved Thessalonica from great calamity. His miracles are without number. The Russians considered St. Demetrius to be the protector of Siberia\, which was conquered and annexed to Russia on October 26\, 1581 A.D. \n  \nTHE COMMERATION OF THE GREAT EARTHQUAKE OF CONSTANTINOPLE \nIn the year 740 A.D.\, during the reign of Emperor Leo the Isaurian\, there was a terrifying and prolonged earthquake in Constantinople. The people considered this a punishment from God for their sins\, and prayed with great repentance to the Most-holy Theotokos and St. Demetrius\, until God showed mercy and the earthquake ceased. \n  \n+++ \n  \nСВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ДИМИТРИЈЕ СОЛУНСКИ ЧУДОТВОРАЦ \n  \nОвај славни и чудотворни светитељ роди се у граду Солуну од родитеља благородних и благочестивих. Измољен од Бога од бездетних родитеља Димитрије беше јединац син њихов\, због чега би с великом пажњом однегован и васпитан. Његов отац беше војвода Солунски; па кад му отац умре\, цар постави Димитрија за војводу на место оца. Поставивши га за војводу христоборни цар Максимијан нарочито му препоручи да гони и истребљује хришћане у Солуну. Но Димитрије не само не послуша цара него\, напротив\, јавно исповедаше и проповедаше Христа Господа у граду Солуну. Чувши то цар веома се огорчи на Димитрија\, па када се једном враћаше из рата против Сармата\, цар Максимијан сврати у Солун нарочито\, да ствар испита. Призва\, дакле\, цар Димитрија војводу и испитиваше га о вери. Димитрије јавно пред царем призна да је хришћанин\, и уз то још изобличи царево идолопоклонство. Разјарени цар баци Димитрија у тамницу. Знајући шта га чека Димитрије уручи све своје имање своме верноме послушнику Лупу\, да разда сиротињи\, и оде у тамницу весео\, што му предстојаше страдање за Христа Господа. У тамници му се јави ангел божји и рече му: „мир ти\, страдалче Христов\, мужај се и крепи се!“ После неколико дана посла цар војнике у тамницу да убију Димитрија. Војници нађоше светитеља Божјег на молитви\, и избодоше га копљем. Тело његово узеше хришћани потајно и сахранише чесно. Из тела страдалца Христова потече целебно миро\, којим се многи болесници излечише. Ускоро над моштима би подигнута мала црква. Неки велмож Илирски Леонтије бејаше болестан од неизлечиве болести. Он притече моштима св. Димитрија с молитвом\, и би потпуно исцељен. Из благодарности подиже Леонтије много већу цркву на место старе. Светитељ му се јави у два маха. Када цар Јустинијан хтеде пренети мошти светитељеве из Солуна у Цариград\, искочише пламене искре од гроба и чу се глас: „станите\, и не дирајте!“ И тако мошти св. Димитрија осташе заувек у Солуну. Као заштитник Солуна св. Димитрије много се пута јављао и много пута спасао Солун од велике беде. Чудесима његовим броја нема. Св. Димитрија сматрају Руси покровитељем Сибира\, који је освојен и Русији присвојен 26. октобра 1581. год. \n  \nСПОМЕН ВЕЛИКОГ ЗЕМЉОТРЕСА \n  \nУ време цара Лава Исаврјанина би страховит и дуготрајан земљотрес у Цариграду 740. год. Народ схвати то као казну Божју за грехе\, и мољаше се Пресветој Богородици и св. Димитрију с великим покајањем\, док се Бог не смилова и земљотрес не преста.
URL:https://serbianchurchdc.org/calendar/holy-great-martyr-demetrius-of-thessalonica-%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%b8-%d0%b2%d0%b5%d0%bb%d0%b8%d0%ba%d0%be%d0%bc%d1%83%d1%87%d0%b5%d0%bd%d0%b8%d0%ba-%d0%b4%d0%b8%d0%bc%d0%b8%d1%82%d1%80/2025-11-08/
LOCATION:Saint Luke Serbian Orthodox Church of Washington\, DC\, 10660 River Road\, Potomac\, MD\, 20854\, United States
ATTACH;FMTTYPE=image/png:https://serbianchurchdc.org/wp-content/uploads/2025/11/Saint-Dimitrious-the-Great-Martyr-scaled.png
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=America/New_York:20251107T170000
DTEND;TZID=America/New_York:20251107T180000
DTSTAMP:20260612T192440
CREATED:20251108T055138Z
LAST-MODIFIED:20251112T163142Z
UID:10000560-1762534800-1762538400@serbianchurchdc.org
SUMMARY:Great Vespers with the Blessing of the Loaves +++ Вечерње са петохљебницом
DESCRIPTION:
URL:https://serbianchurchdc.org/calendar/great-vespers-with-the-blessing-of-the-loaves-%d0%b2%d0%b5%d1%87%d0%b5%d1%80%d1%9a%d0%b5-%d1%81%d0%b0-%d0%bf%d0%b5%d1%82%d0%be%d1%85%d1%99%d0%b5%d0%b1%d0%bd%d0%b8%d1%86%d0%be%d0%bc-2/2025-11-07/
LOCATION:Saint Luke Serbian Orthodox Church of Washington\, DC\, 10660 River Road\, Potomac\, MD\, 20854\, United States
END:VEVENT
END:VCALENDAR